Radivoj Balog
58 godina
«Ja sam Radivoj, ´61. godište. Razbolio sam se, htio sam da radim farmu, ali ne mogu jer sam bolestan. Morao sam ju zatvoriti i ostao sam dužan, i državi i banci. Ako dođem sebi ponovo, optimista sam da ponovo otvorim obrt. Ostao je pečat, dokumenti, sve je tu. Ako vam to nešto znači. Bez rada nema ništa. Treba napravit novaca za život. Teško pričam zbog moždanog. Sad imam ženski glas. I za sebe i za druge Rome, treba omogućiti za život. Ima Roma koji žele raditi. Nisu svi Romi ko’ Romi.
Kako je došlo tako je otišlo. FINA je pokupila novac, tad je nešto puklo u meni jer sam to držao u sebi. Sada sam banci dužan 120 tisuća. Kuća je bila dvaput na dražbi. Bio sam obavješten i vidio sam na zidu svoje ime i prezime i sliku moje kuće. Ako mi oduzmu kuću, živjet ću u pilićarniku za koji sam i digao taj kredit, to mi ne mogu uzeti. I onda će me bit briga. Smešno i žalosno. U banci su mi rekli da se strpim, da možda dođe i drugačiji zakon… Želim da mi daju mogućnost da mogu to vratiti.»
Pečat obrta Baranjski pijevac. Radivoj je sanjao o peradarskoj farmi sa 2000 pilića. Ne razumije ljude koji ne žele raditi.