Anđelko Srđak
76 godina
Učenici
„Moja bitnica je prerasla u divizijon i imao je preko 200 ljudi. Trideset i pet mojih učenika je dragovoljno došlo u moju postrojbu. Bila jedna zgodna situacija, ja dođem, oni se svi naslonili na ašove, ja pitao: ‘Dobro dečki, gdje su rovovi?’, ja nacrt dao kako treba iskopati i oni rekli sad će oni. Dok sam ja prič’o, pala jedna granata sto metara od nas. E, kako su iskopali, da ste to vid’li! Ma, kakvi buldožeri! Najviše si u ratu možeš pomoć sam. Da si nađeš dobar zaklon, da ne glumiš Tarzana: ‘E, četniče!’ ili: ‘Pucaj, ovo su junačka prsa.’ Svi su ti poginuli ili bili teško ranjeni. Što ne znači da su oni koji su stali u rov da su kukavice. Njihov život je svima nama bio potreban. I onda i sada.“