Srebrenka Pavičić
65 godina
Kuća
„ A… uvek se sjetim, ova kuća je građena ’23. I onda se uvijek sjetim od moje bake priče kako je ona uvek stavljala ručak na stol kad je pogledala kroz prozor prema Tvrđi jer je onda videla kako se kočija s dedom vraća s posla iz kožare i onda je ona stavljala ručak na stol. I ja sam se udala i živila u ovoj kući. Jedino što me istjeralo, to su te uspomene. Ja sam rekla da ne mogu da moji roditelji umru, a ja se s 50-60-70 godina počnem osamostaljivat. Tako da sam ja pokupila moje dvoje djece , o’šla u stan i rekla: ‘E, ja sad živim svoj život.’ Nema oslanjanja. Ti se moraš borit’, ti moraš ić’ kroz život sam.“